Kako razlikovati dobar orman od onih drugih?

Updated: Apr 7, 2021

Kako odabrati orman ili kućište koji će sigurno zadovoljiti zahteve i funkcionisati bez problema.


Da li je bolji lagan ili težak orman?

Kako se uzme...

Lagan orman je bolji za manipulaciju, treba ga prenositi a to može da bude značajno. Sa druge strane, lakši orman znači manje čelika, dakle manje materijala u nosećoj strukturi. Proizvođači često smanjuju debljinu zidova nosećih profila jer je orman tako lakši, a i izrada je jevtinija. Ako je orman urađen od klasičnih kutijastih profila, ne mogu se pomiriti dve suprotne karakteristike: težina i čvrstina. Kako istovremeno imati lagan orman, a očuvati njegovu nosivost?

Rešenje je primerena tehnologija: umesto klasičnih kutijastih profila, noseći stubovi i poprečni elementi se prave od lima, višestrukim savijanjem. Na taj način se dobija konstrukcija malog poprečnog preseka i težine, ali sa bitno poboljšanim karakteristikama nosivosti i otpornosti na naprezanja. Ovako urađena konstrukcija odoleva vibracijama, statičkim i dinamičkim opterećenjima u svim smerovima, uključujući i torziju.

Rittal radi konstrukciju za svoje ormane savijanjem trake lima šesnaest puta. Profil koji se dobija na takav način po mehaničkim osobinama daleko nadmašuje klasične kutijaste ili nosače od savijenog lima sa otvorenim profilom.

Uglovi ormana se zavaruju: ne postoji spoj zavrtnjem koji može da obezbedi istu čvrstinu i stabilnost spoja.

Na kraju dobijate lagan orman koji nema premca po mehaničkim osobinama. Savršeno, zar ne?

Flat-pack ili gotov orman?

Uštedećete ako koristite takozvane flat-pack ormane, odnosno ormane koji se isporučuju u sklopljenom stanju. Klimava tvrdnja jer...

Morate imati ljude koji umeju da sklope takav orman. Treba im mesto i vreme koje nije kratko. Moguće su greške kod sklapanja koje se primete tek kada prođe vreme i montira s druga oprema. „Gotove“ ormane otpakujete i odmah punite.

Ono što je, ipak, najvažnije: orman iz flat-packa ne može biti ni blizu onoliko mehanički stabilan i izdržljiv koliko su ormani sa zavarenim uglovima, sklopljen i ispitan u fabrici. Sigurna posledica korišćenja zavrtnjima spojene konstrukcije je ljuljanje i krivljenje, naročito ako ugrađujete tešku opremu.

Još jedna stvar: zaboravite veći stepen IP zaštite kod takvih ormana!

Drži vodu...

Svi ozbiljni proizvođači danas zaptivaju vrata ormana poliuretanskim zaptivačem koji se nanosi „na vruče“ i ekspandira na samim vratima. To je mekan ali izdržljiv materijal koji jedini može da obezbedi trajno i pouzdano zaptivanje, bez prekida čak ni u uglovima. Zaboravite gumene zaptivke koje se lepe ili „kedere“.

Da li je to dovoljno? Pa, nije baš.

PUR zaptivka je elastična, što je dobro, ali radi samo kada je dovoljno pritisnuta uz odgovarajući dosed na ormanu. Dosed mora biti relativno uzana ali ne i oštra ivica, na koju će zaptivka nalegati bez zazora i bez opasnosti od oštećenja. Ako to nije obezbeđeno, zaptivanje nije dugotrajno niti sigurno.

Vrata se moraju zabravljivati u nekoliko tačaka, kako bi se obezedilo ravnomerno naleganje celom dužinom zaptivke. To znači da dve šarke i brava na sredini nisu dovoljni. Vrata Rittal VX ormana imaju po četiri šarke sa jedne strane i četiri jezička za bravljenje sa druge strane, ravnomerno raspoređene po visini. Rezultat: perfektno, pouzdano i dugotrajno zaptivanje!

Ovakav sistem poskupljuje proizvodnju ali donosi ključne prednosti kod korišćenja. Proverite stoga da li je tvrdnja o IP stepenu zaštite proverena i potvrđena atestom. Rittal poseduje ateste vodećih svetskih sertifikacionih kuća, što svedoči o kvalitetu proizvoda: TÜV, UL, CSA, VDE, GL, Bureau Veritas, Lloyd Register of Shipping, Ruski registar brodova

„Pravljen u garaži, farban ispod šljive...“

Takav orman vam sigurno ne treba. Naravno, moderna tehnologija koja je u ovoj oblasti veoma daleko otišla nas uči da postoji jedna velika istina koju mi iz elektrostruke nerado prihvatamo: sve je hemija.

Koliko puta ste pročitali u tenderu: dva puta dekapirani lim, i rekli „naravno, tako mora“, ne znajući o čemu se radi. Dekapiranje ili fosfatizacija je hemijska metoda kojom se rastvaraju tanki slojevi oksida na površini lima i vrši tzv. aktiviranje površine kojim se poboljšava prihvatanje sledećih slojeva zaštite. Ovo je međufazna obrada i primenjuje se neposredno pre sledeće faze zaštite.

Zatim se na tako pripremljenu površinu nanosi vodotopiva osnovna boja, u velikim kadama koje ne dozvoljavaju da bilo koji deo površine, uključujući šupljine u nosćim profilima i ivice otvora.

Sledeći sloj je elektrostatički nanos boje u vidu praha, popularana plastifikacija. Automatske linije uglavnom rade bez pomoći ljudi, sa robotima i drugim sistemima za nanošenje boje. Dakle, zaboravite bilo šta što liči na autolakirera koji maše pištoljem u oblaku bele magle.

Celokupan postupak se vši na proizvodima koji su prošli fazu mehaničke obrade, kako bi se prekrile sve površine i ivice. Svak dalje bušenje ili sečenje ostavlja iza sebe neobrađenu površinu, pravo mesto za buduću koroziju.

Kako da proverite da li je sve ovo urađeno propisno, stručno, sa pravim materijalima, u skladu sa ekološkim pravilima? Teško, ako proizvod nema odgovarajuće ateste za materijale i postupke: RoHS, ISO14001, EU direktiva 1907/2006/EG itd. Ili da verujete na reč...

Detalji koji čine razliku

Svako od nas može da smisli, mnogi i da naprave orman koji će kako-tako biti upotrebljiv. Ipak, ako se time bavite 50 godina, vrlo je verovatno da ste za to veme stekli zavidno iskustvo i u svoje proizvode ugradili ideje i znanje koje drugi nemaju.

Zbog toga se Rittalovi proizvodi razlikuju u mnoštvu detalja koji vam život čine lakšim a vaše gotove elektroormane kvalitetnijim i pouzdanijim.

Detaljnije u drugom postu...


#Rittal #Kućišta

26 views0 comments